Kako zaštititi voćnjak od bolesti i štetočina?
Bez adekvatne zaštite, čak i najkvalitetnije sorte i najplodnije zemljište ne mogu obezbediti stabilan prinos i visok kvalitet plodova.
Najčešći problemi sa kojima se voćari susreću uključuju gljivične bolesti, razne vrste insekata, grinje i druge štetočine koje mogu značajno umanjiti rod.
Ovi problemi se javljaju u kombinaciji i mogu brzo da se prošire ako se ne reaguje na vreme.
Danas ćemo govoriti o načinima zaštite voćnjaka od štetočina i bolesti.
Ekološke (biološke) metode zaštite
Ekološke metode zaštite su posebno važne u održivoj i organskoj proizvodnji, ali sve više nalaze primenu i u konvencionalnim voćnjacima iz velikog broja razloga.
Podsticanje prirodnih neprijatelja
Važno je znati da sama priroda nudi efikasne mehanizme za kontrolu štetočina.
Mnoge vrste ptica i korisnih insekata hrane se štetočinama i mogu značajno smanjiti njihovu brojnost.
Da bi se podstaklo prisustvo ovih organizama, potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove u voćnjaku:
- postavljanje kućica za ptice koje se hrane insektima
- očuvanje bubamara koje se hrane lisnim vašima
- podsticanje prisustva parazitskih osa koje uništavaju larve štetočina
Sadnja medonosnih i cvetnih biljaka dodatno doprinosi privlačenju korisnih insekata.
Obezbeđuje se i hrana i sklonište, čime se povećava njihova prisutnost u voćnjaku.
Prirodni preparati i sredstva
View this post on Instagram
Glavna prednost prirodnih aparata je što su bezbedni za okolinu, ljude i korisne organizme.
Sapuni i uljani rastvori efikasni su u borbi protiv lisnih vaši i drugih sitnih štetočina.
Oni deluju tako što prekrivaju telo insekta i ometaju njegovo disanje, čime dolazi do njegovog uginuća.
Ovakvo tretiranje drveća radi zaštite je danas značajno olakšano raznim vrstama uređaja.
Na primer, robot kosilica sa dodacima, kao što je na primer atomizer, smanjiće vreme utrošeno u ceo proces i osim upravljanja robot kosilicom na daljinu, neće zahtevati nikakav napor.
Očuvanje ekosistema
Ekološka zaštita podrazumeva održavanje ravnoteže u prirodi, a ne potpuno uništavanje štetočina.
U zdravom ekosistemu postoji prirodna kontrola populacije štetnih organizama.
Prekomerna upotreba pesticida može narušiti ovu ravnotežu, jer osim štetočina uništava i korisne organizme.
Dugoročno posmatrano, biološke metode daju stabilnije rezultate i doprinose zdravijem agroekosistemu, što se pozitivno odražava na kvalitet i bezbednost plodova.
Mehaničke i fizičke metode zaštite
Mehaničke i fizičke metode su lako primenljive i često se koriste kao dopuna drugim oblicima zaštite.
U praksi se primenjuju različite tehnike koje direktno sprečavaju ili smanjuju prisustvo štetočina:
- lepljive trake oko stabala koje sprečavaju penjanje insekata ka krošnji
- lepljive ploče za praćenje i smanjenje broja štetočina
- postavljanje mreža koje predstavljaju fizičku barijeru protiv insekata
Ručno uklanjanje zaraženih listova i plodova je jednostavna, ali veoma efikasna metoda.
Sledeći način je uklanjanje parazitskih biljaka koje se često mogu naći u voćnjacima.
Time se sprečava dalje širenje bolesti i smanjuje infektivni potencijal u voćnjaku.
Obrada zemljišta ima važnu ulogu u uništavanju larvi koje prezimljavaju u tlu. Na taj način se prekida njihov razvojni ciklus i smanjuje broj štetočina u narednoj sezoni.
Hemijska zaštita (kada je neophodno)
Hemijska zaštita je poslednja linija odbrane i treba je koristiti samo kada druge mere ne daju zadovoljavajuće rezultate.
Njena primena zahteva znanje i preciznost kako bi se izbegli potencijalni negativni efekti.
Prilikom izbora preparata važno je voditi računa o njihovom uticaju na okolinu i korisne organizme, odnosno prednost treba dati sredstvima koja su selektivna i manje štetna.
U zaštiti voćaka često se koriste:
- bakarni preparati koji deluju protiv širokog spektra bolesti
- sumporni preparati koji su efikasni protiv pepelnice i nekih štetočina
Strogo poštovanje karence (vremenskog perioda između tretiranje biljaka) i preporučenih doza je obavezno kako bi se obezbedila bezbednost plodova za potrošnju.
Nepravilna upotreba može dovesti do ostataka pesticida na plodovima i štetnog uticaja na zdravlje ljudi.
Prskanje treba obavljati u pravim fazama razvoja biljke, kao što su period pre cvetanja i nakon cvetanja, jer je tada efekat zaštite najveći.
Preventivne mere zaštite
Pravilan izbor sorti i lokacije
Izbor sorti koje su otpornije na bolesti značajno smanjuje potrebu za kasnijim intervencijama, što je posebno važno u ekološkoj proizvodnji.
Savremena selekcija sorti omogućava voćarima da biraju biljke koje su prilagođene lokalnim uslovima i imaju povećanu otpornost na najčešće patogene.
Prilikom izbora sorti treba obratiti pažnju na nekoliko ključnih karakteristika:
- otpornost na gljivične bolesti poput pepelnice i čađave krastavosti
- tolerantnost na štetočine koje su česte u datom regionu
- prilagođenost klimatskim uslovima i tipu zemljišta
Lokacija voćnjaka igra ključnu ulogu u sprečavanju razvoja bolesti. Vlažna i zatvorena mesta treba izbegavati jer pogoduju razvoju patogena, naročito gljivičnih infekcija.
U takvim uslovima vlaga se duže zadržava na biljkama, što stvara idealno okruženje za infekcije.
Dobro provetravanje omogućava brže sušenje biljaka nakon kiše ili rose, čime se značajno smanjuje rizik od bolesti.
Takođe, položaj na blagim padinama može biti prednost jer omogućava bolju cirkulaciju vazduha i odvođenje viška vlage.
Održavanje higijene voćnjaka
Mnogi uzročnici bolesti prezimljavaju u biljnim ostacima, pa njihovo uklanjanje direktno smanjuje infektivni potencijal u narednoj sezoni.
Posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju izvora zaraze, među kojima su najvažniji:
- opalo lišće koje može sadržati spore gljivica
- mumificirani plodovi koji ostaju na granama ili zemljištu
- zaražene i osušene grane
Rezidba ima višestruku ulogu u održavanju zdravlja voćnjaka. Osim što oblikuje krošnju, ona poboljšava osvetljenje i omogućava bolju cirkulaciju vazduha.
Time se smanjuje vlažnost unutar krošnje, što direktno utiče na smanjenje pojave bolesti.
Dezinfekcija alata je često zanemarena, ali veoma važna mera.
Alat koji se koristi za rezidbu može preneti patogene sa jedne biljke na drugu, zbog čega je preporučljivo redovno ga dezinfikovati, naročito nakon rada sa zaraženim biljkama.
Praćenje stanja (monitoring)
Važno je obratiti pažnju na prve znake problema, kao što su promene na listovima, prisustvo larvi ili smanjen rast biljaka.
Što se ranije uoči problem, to je lakše i efikasnije njegovo suzbijanje.
Korišćenje feromonskih klopki predstavlja savremen i efikasan način za praćenje populacije štetočina.
Na osnovu broja uhvaćenih jedinki može se precizno odrediti trenutak kada je potrebno preduzeti mere zaštite, čime se izbegava nepotrebna upotreba pesticida.
Često postavljana pitanja
Koliko često treba pregledati voćnjak tokom sezone?
U prolećnom i rano-letnjem periodu rasta preporučuje se pregled najmanje jednom nedeljno.
Da li je moguće potpuno izbeći upotrebu pesticida?
U određenim uslovima i uz dobru primenu preventivnih i bioloških mera, moguće je značajno smanjiti ili čak izbeći upotrebu pesticida.
Kako vremenski uslovi utiču na pojavu bolesti i štetočina?
Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju gljivičnih bolesti, dok su sušni i topli uslovi često pogodni za razvoj određenih insekata i grinja.
Koji su prvi znaci da je voćnjak ugrožen?
Rani simptomi mogu uključivati promene boje listova, pojavu pega, uvijanje listova, prisustvo sitnih insekata ili lepljivih naslaga. Takođe, usporen rast ili opadanje plodova može ukazivati na problem.
Zaključak
Najefikasnija zaštita voćnjaka zasniva se na integrisanom pristupu (IPM), koji kombinuje različite metode zaštite u cilju postizanja najboljih rezultata.
Prednost treba dati ekološkim i preventivnim merama, jer one doprinose dugoročno održivoj proizvodnji.
Hemijska sredstva treba koristiti samo kao poslednju opciju.
Kontinuiran rad, praćenje i pravovremeno reagovanje ključ su za održavanje zdravog i produktivnog voćnjaka.
