Kako saditi hortenzije – saveti za negu i cvetanje

Hortenzija jednostavno ne može da prođe neprimećena. Njeni veliki, pufnasti cvetovi pastelnih boja privlače pažnju svih, čak i onih koji se u cveće uopšte ne razumeju.

Ona je upadljiv ukras i zvezda svake bašte, ali samo kada i ako je zasađena na vreme, pravilno negovana i ako su ispoštovana sva njena pravila.

Važno je prvo dobro upoznati hortenziju pre nego što se odlučite da je posadite, jer ljudi uglavnom prave iste greške sa ovom biljkom: vreme sadnje, pogrešna pozicija u dvorištu ili neadekvatna PH vrednost zemljišta.

Ako i vi razmišljate da posadite hortenziju i upravo istražujete načine kako da vam uvek bude lepa, zdrava i puna cvetova, ne tražite dalje.

U ovom tekstu objasnićemo sve potanko: kad, kako i gde saditi hortenziju, kako je negovati da ne prestaje da cveta i zašto ponekad promeni boju bez upozorenja.

Ostanite do kraja i za nekoliko minuta znaćete kako da izvučete maksimum iz ove biljke.

Koje vrste hortenzija postoje i kako da znate koju da zasadite?

Pre nego što krenete sa sadnjom, bitno je da znate da hortenzije nisu sve iste.

Ima ih nekoliko vrsta, i svaka se ponaša drugačije. Neke menjaju boju cveta u zavisnosti od zemljišta, neke ne. Neke cvetaju na starim granama, neke na novim.

Neke se orezuju, neke baš i ne. Sve to uspostavlja jasna pravila nege koja određuju kako će vaša hortenzija izgledati i kako će se ponašati.

• Hydrangea macrophylla (krupnocvetna hortenzija): Najpoznatija kod nas. Njeni cvetovi su u obliku kugli, najčešće plave ili roze boje. Menja boju u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Cvetovi se pojavljuju na prošlogodišnjim granama, što znači da orezivanje u pogrešno vreme uništava priliku za cvetanje te godine.
• Hydrangea paniculata (metličasta hortenzija): Cvetovi su izduženi, kao metlice, najčešće beli, kasnije dobijaju ružičastu nijansu. Ne menja boju i sveta na novim granama. Lako se orezuje, veoma je zahvalna za negu. Može da raste kao žbun ili kao drvo.
• Hydrangea arborescens (glatkolisna hortenzija, poznata kao Annabelle): Cvetovi su joj ogromne bele kugle i vrlo je otporna. Ne menja boju. Cvetana novim granama, što znači da je sigurna opcija i posle jače zime ili orezivanja.
• Hydrangea quercifolia (hrastolisna hortenzija): Manje poznata, ali jako zanimljiva vrsta. Ima lišće kao hrast i belo-ružičaste cvetove. Lišće menja boju u jesen i dobija jarko crvenu, narandžastu ili tamnoljubičastu nijansu, pa izgleda kao ukrasno drvo. Boja cveta ostaje ista i ne zavisi od zemljišta.
• Hydrangea serrata (planinska hortenzija): Slična je krupnocvetnoj, ali sa manjim cvetovima i kompaktnijom formom. Takođe može da menja boju u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Pogodna za hladnije krajeve.

Na primer – mogu da izgledaju zdravo, a da uopšte ne cvetaju. To je prvi i najveći šok koji zadesi sve one koji rukuju hortenzijom bez dovoljno znanja.

Kada i gde saditi hortenzije?

Kod sadnje hortenzije, tajming je ključ za uspeh. Pogrešan trenutak može da znači da se biljka nikad ne primi kako treba ili krene loše, pa da kasnije ne može da se oporavi.

Idealno vreme za sadnju hortenzija je:

• Proleće – kada prođe opasnost od mraza, a zemlja se dovoljno zagreje. Biljka ima celo leto da razvije koren, ojača i spremi se za zimu.
• Rana jesen – tada sutemperature stabilne, a zemlja i dalje topla od leta. Vlažnost je prirodno veća, pa je rizik od šoka manji. Ali, imajte na umz sadnja u jesen znači bar 6 nedelja do prvog ozbiljnijeg mraza da bi se koren uhvatio.

Ako sadite kasno u jesen, biljka može da ostane „u šoku“ celu zimu i da se nikad ne primi kako treba.

Najbolje mesto za hortenziju

Jedna od najčešćih grešaka kod sadnje hortenzije je izbor mesta, posebno ako sadite vrstu Hydrangea macrophylla, koja je i najosetljivija.

Najvažnija stvar kod lokacije je količina svetlosti. Hortenzije ne vole podnevno sunce jer je zemlja previše suva. Boravak na jakom suncu može da rezultira spaljenim listovima i sitnim cvetovima.

Ali, isto tako, hortenzijma se ne dopada ni debela hladovina. Ako rastu bez dovoljno sunca, imaće malo cvetova i trebaće joj više vremena da se oporavi nakon zime.
Ono što im najviše prija je polusenka, odnosno:

• Jutarnje sunce (od izlaska do oko 11h)
• Svetla senka ili difuzna svetlost popodne

Ovo posebno važi za krupnocvetne hortenzije, čije lišće izgleda dekorativno, ali se lako suši ako je izloženo direktnom suncu u podne.

Još jedna stvar koju ljudi zanemaruju je vetar, ali on isušuje pupoljke, savija mlade izdanke, ruši stabilnost biljke i dodatno suši zemlju. Može da uzrokuje da biljka ostane bez cveta pre nego što uopšte počne sezona.

Prema tome, birajte zaklonjeno mesto. Ne mora da bude zatvoreno sa svih strana, ali neka bude zaštićeno od direktnog vetra, pogotovo zapadnog.
Zapamtite, sadnju hortenzije morate dobro isplanirati i pronaći joj najbolju moguću lokaciju.

Ako je zemlja zbijena, pozicija pretopla, ako je posađena kasno – ona će preživeti, ali neće pokazati ono zbog čega ste je sadili. Neće rasti ravnomerno, neće cvetati redovno, ili će svake godine „kretati ispočetka“.

Priprema zemljišta za hortenziju

Ova biljka voli kiselo zemljište i reaguje na pH vrednost zemlje. U zavisnosti od toga, neke vrste hortenzije mogu menjati boju cvetova.

• Kiselo zemljište (pH ispod 6) daje plave cvetove
• Neutralno do blago alkalno zemljište (pH 6.5+) čini da cvetovi budu roze boje.

Ako vam je zemljište u dvorištu prirodno alkalno, a želite plave cvetove, morate ga zakiseliti. To se najčešće radi dodavanjem aluminijum-sulfata ili gvozdenog sulfata.

Ako želite da zadržite roze boju, izbegavajte te preparate i dodajte kreč da neutralizujete kiselost.

Zemljište treba da bude rastresito, bogato organskom materijom i da dobro zadržava vlagu, ali da voda ne stoji.

Dodavanje komposta, usitnjenog lišća i treseta je pun pogodak.

Nega hortenzije

Zalivanje

Hortenzije su poznate po tome što „vole vodu“, ali ne znači da je treba previše zalivati. Kada koren stalno pliva, biljka počinje da vene, listovi žute, a cvetova ni od korova.

Pravilo je jednostavno: zalivajte je temeljno, ali ređe. Dva do tri puta nedeljno duboko zalivanje je bolje nego svakodnevno sipanje vode po površini.

Tako koren raste dublje, a biljka postaje otpornija na sušu.

Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro. Večernje zalivanje može izazvati gljivična oboljenja, jer biljka ostaje vlažna preko noći.

Ako živite u toplijem kraju ili ako je biljka na direktnom suncu, proveravajte vlažnost zemlje prstom – gornjih 5 centimetara treba da bude vlažno, ne blatnjavo.

I uvek koristite malč – sloj borove kore, lišća ili slame zadržava vlagu i sprečava isušivanje.

Orezivanje

Ovde se najviše greši. Nije svaka hortenzija ista kad je orezivanje u pitanju.

Hydrangea macrophylla i Hydrangea serrata cvetaju na granama koje su porasle prethodne godine.

Ako ih ošišate u proleće, odsekli ste sve pupoljke. Njih treba orezivati odmah nakon cvetanja, sredinom ili krajem leta.

Hydrangea paniculata i Hydrangea arborescens cvetaju na novim granama. Njih možete orezati u kasnu zimu ili rano proleće, jer pupoljci još nisu ni formirani.

Ako ne znate koju sortu imate, bolje je da ne dirate ništa dok ne prođe sezona. Precizno orezivanje daće više cvetova, bolji oblik biljke i smanjiti rizik od bolesti.

Prihrana

Hortenzijama ne treba previše đubriva. Ako im date previše azota – izbiće gomila listova, ali cvetova neće biti ni u najavi.

Idealna taktika za najbolje zdravlje horzrnzije je sledeća:

Prva prihrana s početka proleća, čim se pojave pupoljci. Koristite đubrivo za cvetnice sa uravnoteženim odnosom azota, fosfora i kalijuma 10-10-10.

Druga prihrana – krajem juna ili početkom jula, da podstaknete novo cvetanje. Posle toga, hortenziji ne treba više ništa.

Dodatno, treba da znate da zemlja mora da bude vlažna kad se đubri, u suprotnom se koren može oštetiti.

Ako koristite organska đubriva (kompost ili stajnjak), dovoljne su dve doze godišnje. Ako koristite veštačka, pratite uputstva i ne stavljajte više od preporučene količine.

Hortenzije u saksiji – da li uspevaju?

Da, i te kako. Ali treba znati nekoliko stvari pre nego što je posadite u saksiju.

• Saksija mora biti velika. Minimum 40 cm dubine i širine. Hortenzije imaju ozbiljan koren i ne trpe zbijenost.Koristite dobar supstrat za acidofilne biljke i obavezno napravite drenažni sloj od šljunka ili lomljene cigle na dnu.
• Osvetljenje je takođe vrlo važno. Saksije stavite na mesto gde ima jutarnjeg sunca i popodnevnog hlada.
• Obezbedite joj zaštitu od zime. Saksije su izloženije mrazu nego biljke u zemlji. Najbolje je da ih tokom zime prebacite u zatvoren, ali svetao i hladan prostor.U garažu na trem ili u hodnik. Ako to nije moguće, obložite saksiju izolacijom i podignite je s tla.

Hortenzija – Lepota koja traje

Sada znate kako da svoju hortenziju negujete pravilno, ispunite sve njene potrebe i obezbedite joj najbolje uslove, kako bi bila zdrava i cvetala redovno.

Uz pravilnu negu i savete koje ste upravo pročitali, hortenzija vam može trajati i više od 20 godina.

To nije sezonska biljka, već višegodišnji grm koji može da raste i cveta svake godine i da vremenom postaje sve bujnija, stabilnija i lepša.

A da biste dugo uživali u njenoj lepoti i živopisnim bojama, evo još nekoliko korisnih trikova:

Hortenzije ne vole konkurenciju, pa ih ne sadite ih tik uz druge agresivne biljke koje im mogu uzeti vlagu i prostor za koren kao što su lavanda, ruzmarin ili visoka trava.

Ne prskajte listove vodom po jakom suncu, jer to može dovesti do pojave fleka kao opekotina.

Uklanjajte precvetale cvetove tokom sezone i podstaknite biljku da „tera” nove pupoljke.

Redovno proveravajte lisne vaši i pepelnicu, naročito ako je vreme vlažno i toplo.

Sve što je lepo na ovom svetu ostaje lepo i prolepšava se još više uz pažnju i ljubav. Ni hortenzija nije izuzetak od tog pravila.

Malo posvećenosti i poštovanja koje joj ukažete ona će vam uzvratiti višestruko.